GROMOBRANSKA INSTALACIJA
Naša ponuda obuhvata projektovanje, montažu, puštanje u rad sistema gromobranske zaštite i održavanje istih sistema u garantnom, a po dogovoru i van garantnog roka.
MERENJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Ispitivanje i pregled gromobranskih instalacija obuhvata dve najbitnije stavke:
-Kompletan pregled spoljašnje gromobranske instalacije
-Merenje otpornosti uzemljivača
Za izvršena merenja dostavljamo stručni nalaz kojim se potvrđuje ispravnost gromobranskih instalacija ili se eventualno ukazuje na njihovu neispravnost. Stručni nalaz je u potpunosti validan dokument za protivpožarnu policiju.
Gromobranska instalacija za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja sastoji se, po pravilu, od spoljašnje i unutrašnje gromobranske instalacije. Spoljašnja gromobranska instalacija prihvata i odvodi u zemlju energiju atmosferskog pražnjenja. Unutrašnja gromobranska instalacija smanjuje opasna dejstva atmosferskih pražnjenja u unutrašnjosti štićenog prostora zaštićenog objekta.
Spoljašnja gromobranska instalacija sastoji se od prihvatanog sistema, sistema spusnih provodnika i sistema uzemljenja.
Unutrašnja gromobranska instalacija obezbeđuje izjednačenje potencijala radi sprečavanja opasnih indukovanih napona i prodor prenapona atmosferskog porekla, postavljanjem odgovarajućih uređaja za zaštitu u električne instalacije niskog napona.
Prilikom pregleda i ispitivanja gromobranske instalacije ustanovljava se sledeće:
Preventivni pregled i ispitivanje gromobranske instalacije vrši se pre početka upotrebe novoizgrađenog i/ili rekonstruisanog objekta, odnosno:
Interval između pregleda gromobranske instalacije određuje se na osnovu sledećih faktora:
Pregled i ispitivanje gromobranske instalacije uključuje vizuelnu kontrolu i kompletan je ako se:
Elektronski gromobrani – gromobrani sa ranim startovanjem
Rani start. Do danas nauka nije uspela da spreči naelektrisavanje atmosfere, kao ni posledicu toga, tj.pražnjenje prema zemlji u vidu munje (groma). Postoje dva načina da se zaštitimo od atmosferskih pražnjenja.
Prvi način je poboljšanje elektroprovodnih delova objekta na zemlji, dok je drugi način poboljšanje elektroprovodnih osobina delova atmosfere u poslednjih 100 metara od zemlje – čime utičemo da sa većom verovatnoćom predodredimo tačku pražnjenja.
Drugi način je ranije rešavan radiaktivnim gromobranima, čija je upotreba danas zakonom zabranjena. Kao adekvatna zamena danas su u upotrebi gromobrani sa ranim startovanjem, čija je upotreba zakonski regulisana (SRPS N.B4.810, 2003).
Gromobrani sa ranim startovanjem se postavljaju na najvišu tačku objekta, minimum 2 metra iznad njega. Uz pomoć dva spusna voda spajaju se direktno sa uzemljenjem. Spusni vodovi se izrađuju od pocinkovane trake (FeZn) ili od bakra (Cu). Otpor uzemljenja mora biti manji od 10 Ω (oma).
Klasični gromobrani
Do danas nauka nije uspela da spreči naelektrisavanje atmosfere, kao ni posledicu toga pražnjenje prema zemlji u vidu munje (groma). Postoje dva načina da se zaštitimo od atmosferskih pražnjenja. Prvi način je poboljšanje elektroprovodnih delova objekta na zemlji, dok je drugi način poboljšanje elektroprovodnih osobina delova atmosfere u poslednjih 100 metara od zemlje – čime utičemo da sa većom verovatnoćom predodredimo tačku pražnjenja.
Prvi način se najčešće izvodi tako što se oko objekta postavi elektroprovodan kavez (Faradejev kavez), izrađen od dobrog elektroprovodnog materijala. Taj kavez je preko uzemljenja povezan sa zemljom, u koju se odvodi struja pražnjenja. To je najstariji način zaštite objekta i spada u klasičnu gromobransku zaštitu.
Kao posledica atmosferskog elektriciteta, putem električne indukcije, na tom kavezu će se indukovati naelektrisanje veće gustine nego u okolini, čime će se sa velikom verovatnoćom predodrediti i tačka pražnjenja.
Franklinov štap
Franklinov stapZaštita objekata od atmosferskog pražnjenja zasniva se na tome da se iznad ili oko objekat koji se štiti postave kvalitetno uzemljnje metalne konstrukcije sa ciljem da grom udari u njih a ne u sami objekat.
Najstarija metoda, koja se i danas upotrebljava, je da se na najisturenije delove objekta postavljaju dobro uzemljenje štapne hvataljke („Franklinovi štapovi”)
Maksimalno rastojanje štićene tačke određenog nivoa (rmax) – rastojanje od kojeg fiktivna sfera čela silaznog trasera poluprečnika R, rotirajući oko hvataljke visine h, dopire prodirući kroz ravan na određenom nivou štićene tačke.
Za štapnu hvataljku („franklinov štap“) videti sliku dole rmax se računa prema obrascu:
(m)
R – poluprečnik fiktivne sfere čela silaznog trasera, tj. udarno rastojanje, u metrima
h – vertikalno rastojanje od vrha šiljka štapne hvataljke do nivoa bilo koje druge štićene tačke, u metrima
Gromobranska hvataljka Moca
Gromobranska hvataljka tipa „Moca“ funkcioniše na klasičnom principu Franklinovog štapa. Štapnoj hvataljci („Franklinovom štapu“) pridodat je kružni horizontalni prsten za svrhu poboljšanja dejstva.
Na taj način, efekatom pojačanja polja, dobijamo kao da se visina štapne hvataljke poveća za 60 % stvarne visine štapa.
BESPLATNA KONSULTACIJA
Da li vam je potrebna pomoć oko merenja, izvođenja ili projektovanja električnih instalacija? Popunite ovaj formular da biste stupili u kontakt.
